Наслеђе које повезује генерације
Прошлост једне школе живи у њеним причама, успоменама и вредностима које се преносе с генерације на генерацију. Она је уткана у њену историју, препознатљивост и дух, чинећи важан део заједничког идентитета свих који су у њој учили, радили и стварали.
Културно благо наше школе представља драгоцено сведочанство о њеном трајању и богатству њеног наслеђа. Оно нас повезује са онима који су били пре нас, подсећа нас на значај очувања културних вредности и учи нас да прошлост није само оно што је остало иза нас већ и темељ на коме градимо будућност.
Чувајући своје наслеђе, чувамо део себе, своје припадности и заједничког памћења. Зато је важно да га упознајемо, поштујемо и преносимо даље, као трајно сведочанство о вредностима које обликују нашу школу.
Сведочанство из 1870. године
Наша школа није само место где данас учимо и растемо, она је и чувар праве историјске ризнице. На фасади школске зграде поносно стоји спомен – плоча која представља темељ писмености и крије причу о самим почецима описмењавања и просвете у нашем месту.
Ова спомен – плоча, исклесана старом ортографијом, уоквирена мермерним рамом, подсећа нас на 1870. годину када су мештани села Бање, вођени жељом за напретком, подигли школску зграду. Све се одиграло у време владавине кнеза Милана Обреновића IV, под руководством тадашњег председника општине М. Катанића и уз учешће учитеља А. Лукића.
Данас, овај вредан неми споменик прошлости има статус културног добра и налази се под званичном заштитом Завода за заштиту споменика културе Крагујевац. Стручњаци Завода брину о очувању самог камена, натписа и историсјког контекста који ова плоча носи, како би и будуће генерације знале где су корени писмености у нашем крају.
Чувајући успомену на визију наших предака који су пре више од века улагали у образовање, ми данас са поносом настављамо исту мисију.
Скулптура “Универзална жена”, 1976, аутора Лимбе М’Пуанга Лијоло из Заира (данас Демократска Република Конго) настала је на симпозијуму “Бели Венчац” у оквиру манифестације Смотре уметности “Мермер и звуци” и израђена је од белог венчачког мермера.
О аутору: Алфред Лијоло је био пионир модерне афричке скулптуре у бронзи. Школовао се на Академији ликовних уметности у Бечу, где је дипломирао и магистрирао као најбољи у класи. Током каријере је успешно спојио традиционално афричко наслеђе са савременом европском и универзалном естетиком модерне. Био је дугогодишњи професор и директор Академије ликовних уметности у Киншаси, где је остао упамћен и по томе што је омогућио школовање женама вајаркама.
Стил и мотив: Година 1976. представља веома плодан период његовог стваралаштва у бронзи (из исте године потичу и дела попут La Musicienne и La Penseuse). Скулптура „Универзална жена” слави женску фигуру кроз издужене, елегантне и флуидне линије, што је постао уметников препознатљиви стилски потпис. Овај мотив одражава снагу, достојанство и централну улогу жене како у афричком друштву, тако и на глобалном нивоу.
Значај: Лијолова дела из овог периода била су део културног уздизања Заира током седамдесетих година прошлог века (повезаних са покретом Authenticité који је славио аутентичну афричку уметност). Његове скулптуре данас красе јавне просторе широм Киншасе, уврштене су у колекцију Ватикана (поклон папи Јовану Павлу II), а излагане су и у Музеју Лувр.
Скулптура “Велика Галиција”, 1976, аутора Славољуба Радојчића из Београда, настала је на симпозијуму “Бели Венчац” у оквиру манифестације Смотре уметности “Мермер и звуци”
Скулптура “Тестамент”,1979, аутора Микија Тице, настала је на симпозијуму “Бели Венчац” у оквиру манифестације Смотре уметности “Мермер и звуци”